Počeo sam da mrzim svoju ženu, a onda je samo jedna rečenica sačuvala naš brak!
Možda nekom njegov “recept” za sreću i mir u zajedničkom životu i pomogne. Nemojte pustiti da ode onaj koga volite, već se u dvoje potrudite da svoj život oplemenite ljubavlju i kompromisima.
- Moja starija kćerka Džena nedavno mi je rekla: “Moj najveći strah u detinjstvu bio je da da ćete se ti i mama razveti. Kasnije sam shvatila da je možda to bilo bolje nego što ste se toliko svađali. Ipak, na kraju, drago mi je da ste se razrešili sve nesporazume.”
Godinama smo se moja žena Keri i ja svađali. Ponekad nisam bio siguran šta nas je uopšte spojilo, i nikako se nije moglo reći da smo skladan par. Što smo duže bili u braku, razlike su postajale sve veće. Napetost među nama je postala tako velika da su mi poslovna putovanja bila prava olakšanja. Naše svađe su postale toliko česte da sam zaboravio kako uopšte izgleda miran odnos. Sagradili smo emocionalnu tvrđavu oko naših srca. Bili smo na ivici nerava i razvod nam se činio kao jedini izlaz.
Bio sam na promociji jedne knjige kada je kap prelila čašu. Ponovo smo se žestoko posvađali putem telefona i Keri mi je spustila slušalicu. Bio sam usamljen, frustriran, ljut, došao sam do granice svog strpljenja. Tada, u tom trenutku, setio sam se Boga, bio sam ljut i na njega. Pomolio sam se, iako to nije bila klasična molitva – više je ličilo na vikanje. Vikao sam kako je naš brak greška i da više ne mogu da izdržim. Mrzeo sam razvod, ali je bol u braku bila jača. Nisam mogao da shvatim zašto je bilo tako teško biti u braku sa Keri. Ona je bila dobra osoba, i ja takođe. Zašto se onda nismo slagali, zašto sam oženio toliko različitu ženu, zašto ona nije mogla da se promeni?
Plakao sam, slomljen i iscrpljen. U dubini svog tog očaja, odjednom se pojavila snažna inspiracija: “Ne možeš nju promeniti, Rik. Možeš promeniti samo sebe.” U tom trenutku iskreno sam poželeo: “Ako ne mogu da promenim nju, Bože, molim Te, promeni ti mene.” Molio sam se gotovo čitavu noć. Molio sam se i sledeći dan, na putu ka kući. Molio sam se pri ulasku u dom, hodajući u susret hladnoj ženi koja me je jedva i pozdravila. Te noći, kada smo legli u krevet, tako rezervisani i udaljeni, sinula mi je ideja. Znao sam šta treba da uradim.
Narednog jutra sam se okrenuo prema njoj i pitao je: “Šta mogu da učinim za tebe danas?”. Ljutito mi je odbrusila: “Ništa, zašto pitaš?”.
“Zato što to stvarno mislim. Želim da znam šta to mogu da uradim da tvoj dan bude bolji”, odgovorio sam.
Nastavak ispovesti pročitajte OVDE!